Ruzmarin
Početna strana / Ruzmarin

 

Ruzmarin je žbunasta višegodišnja zimzelena biljka iz porodice Lamiaceae.

 

Odlikuje se moćnim korenovim sistemom koji mu omogućuje uspevanje na sušnim terenima i siromašnim zemljištima. Stablo je žbunasto razgranato, grane su odrvenjele i delimično polegle. Žbunovi u kontinentalnim krajevima dostižu visinu od 0,8-1,5m, u primorskim i preko 2m. Ruzmarin je biljka toplog podneblja i zahteva puno svetlosti. Zbog toga ga treba uzgajati na osunčanim i od vetra zaštićenim površinama. U kontinentalnom području dobro podnosi umerenu hladnoću i prezimljava bez većih oštećenja, ali pri vrlo niskim temperaturama (-15° C i niže) dolazi do smrzavanja. Vlažna zemljišta i podvodni tereni se ne preporučuju za ovu biljku. Ruzmarin se može razmnožavati semenom preko proizvodnje rasada. Ovaj način razmnožavanja se ne primjenjuje u širokoj praksi zbog slabe klijavosti semena. Zbog toga se preporučuje razmnožavanje putem reznica.

 

Sadnja ruzmarina obavlja se u toku jeseni ili u rano proleće. Eksplatacija ruzmarina počinje u drugoj godini gajenja. Berba se obavlja rezanjem mladih izdanaka na visini od 10 cm iznad zemlje. Stari zasadi beru se ručno i to rezanjem samo mladih grančica iznad drvenastog dela. Odmah nakon berbe sledi sušenje ili destilacija. Zelene grančice sa lišćem sadrže 0.4-0.6% etarskog ulja. Osušeni listovi imaju do 2% ulja. Droga, suvo lišće pored ulja sadrže još heterozide, polifenole, glukozide i druga jedinjenja. U etarskom ulju ima cineola, pipnena, kamfora, borneola, a ima i depsidne ruzmarinske kiseline i to do 8 %. List ruzmarina se koristi kao čaj za poboljšanje varenja, protiv stomačnih tegoba. Lišće se koristi i kao cenjeni začin u kulinarstvu. Etarsko ulje ulazi u sastav čitavog niza preparata koji se koriste kao antiseptik, antireumatik za jačanje korena kose itd. U veterinarsvu etarsko ulje se upotrebljava protiv parazita, protiv opadanja dlaka itd.

 

Postoje 4 hemotipa eteričnog ulja ruzmarina. Hemotip cineol - raste u severnoj Africi, hemotip verbenon/bornil acetat – dolazi sa Korzike, hemotip kamfor – tipičan za Dalmaciju, hemotip ß-mircen/kamfor – sa obala Atlanskog okeana.